Osiguranje je jedan oblik upravljanja rizikom usmeren na smanjenje finansijskog gubitka. Ono predstavlja prenos rizika sa osiguranika na osiguravajuće društvo, uz plaćanje premije osiguranja.
Reč osiguranje u najširem smislu označava sigurnost, poverenje u nešto, zaštitu, obezbeđenje. Smisao same reči osiguranje upućuje na svrhu osiguranja, a to je pružanje neke sigurnosti.
Osnovni cilj osiguranja je zaštita osiguranika i drugih oštećenih lica. Osigurani slučaj (događaj) mora biti neizvestan i nezavisan od volje osigurivača. Nezgode se ne mogu sprečiti, ali se njene posledice mogu ublažiti. Osiguranje je potrebno zbog obezbeđenja ekonomske sigurnosti, za štetu koja može, ali ne mora nastati.
Osigurati se može od različitih nepredviđenih događaja poput požara, poplava, elementarnih nepogoda, povrede na radu, takođe se može osigurati i od izvesnih događaja kao npr. nedovoljnih prihoda u starosti.
Prema zakonu o osiguranju postoje dve vrste osiguranja: životna i neživotna osiguranja.
Životna osiguranja su ona kod kojih je osiguran život odnosno zdravlje, a naknada koju osiguravajuće društvo isplaćuje može biti jednokratna ili u više rata.
U neživotno osiguranje spada više vrsta različitih osiguranja: osiguranje od posledice nezgode, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje šinskih vozila, osiguranje vazduhoplova, osiguranje imovine, osiguranje robe u prevozu, osiguranje autoodgovornosti, osiguranje opšte odgovornosti i mnoge druge vrste osiguranja.
Izvor: tvojnovac.rs, wikipedia.rs