Koncept osiguranja doživeo je procvat tokom industrijske ere, ali početci osiguranja datiraju od pre 6000 godina.
Prvi elementi osiguranja se sreću kod Kineza prilikom rečnog transporta robe, a u Vavilonu se u slučaju gubitka broda vlasniku nadoknađivala šteta.
Prvi pismeni tragovi o osiguranju se nalaze još u Hamurabijevom zakoniku.
U Grčkoj su postojala udruženja koja su na osnovu priloga svojih članova pomagala nemoćne, bolesne i porodice umrlih, a u Rimu su verske organizacije pružale pomoć onima kojima je bila potrebna.
Preteča osiguranja u srednjem veku su bila udruženja trgovaca i zanatlija, jer su svojim članovima obezbeđivale naknadu štete za neke vrste rizika. Prvu sačuvanu polisu iz 1182. godine koja je sadržala elemente pomorskog osiguranja nalazimo u Lambardiji. U periodu od 12. – 15. veka je sačuvano više od 400 polisa.
Prvi zakoni iz oblasti osiguranja donose se u Barseloni 1435. godine i Firenci 1522. godine.
Osigurivači kao profesionalna delatnost se javljaju u 17. i 18. veku.
Prva osiguravajuća kompanija je Lojd iz Engleske. Naziv Lojd potiče od Edvarda Lojda, vlasnika kafane u kojoj su se okupljali brodari koji su uz određenu nagradu nadoknađivali štete koje bi se mogle desiti na moru.
Krajem 19. veka usled katastrofalnog požara u Londonu nastaje osiguranje od požara.
Razvoj osiguranja kroz istoriju je bio postepen.
Osiguranje slično nama poznatom se pojavilo tek u drugoj polovini 19. veka i od tada nastavlja svoj razvojni put.
Više o pojmu i istoriji osiguranja pročitajte na sajtu: www.ams.co.rs