Na sednici Izvršnog odbora u junu ove godine Narodna banka Srbije je usvojila izmene odluke o osnovnim kriterijumima bonus-malus sistema, podacima za primenu tog sistema i najvišem bonusu.
Ovom izmenom uvećan je iznos bonusa na premiju osiguranja od autoodgovornosti, odnosno popust za savesne vozače (osiguranike) u prvom i drugom stepenu. Umesto maksimalnih 15 odsto bonusa od 30.juna ove godine najveći bonus koji se primenjuje je 25 odsto za prvi premijski stepen.
„Ovim se potvrđuje opredeljenje NBS da u domenu svoje nadležnosti preduzima aktivnosti kojima se podstiče povećanje bezbednosti u saobraćaju“, navodi NBS.
Prema mišljenju Aleksandra Šućin, urednika portala autoosiguranje.info iz Niša, ako nove izmene budu dale pozitivne rezultate u smislu povećanja ukupne bezbednosti u saobraćaju, treba razmotriti dodatne stimulacije savesnih vozača. On kaže da bonus od sadašnjih 25 odsto nije dovoljan, ali je trenutno zadovoljavajući i veliki korak napred u domaćem sistemu bonus-malus.
Izmene i dopune odluke o bonus-malus sistemu u osiguranju od autoodgovornosti koje je donela Narodna banka Srbije, Milan Cerović, najpoznatiji stručnjak u ovoj oblasti, ocenjuje pozitivno: „Prvenstveno zbog smanjenja premije osiguranicima koji ne pričinjavaju štete, ali i zbog preventivnog uticaja na sve osiguranike da ne nanose štete i da na taj način što pre steknu maksimalni bonus koji je u ovom slučaju 25 odsto. Na jednoj strani , bonus dovodi do smanjenja premije, a na drugoj strani do smanjenja broja iznosa šteta, što bi u krajnjoj liniji trebalo da teži zadržavanju ili veoma malom odstupanju od dosadašnjih rezultata u ovoj vrsti osiguranja.“
Milan Cerović smatra da je opravdano očekivati da se maksimalni bonus znatnije poveća, jer je i pored sadašnjeg povećanja u Srbiji najniži u poređenju sa zemljama u regionu i drugim evropskim zemljama koje primenjuju bonus-malus sistem.
Aleksandar Šućin ukazuje na to da su novim merama nagrađeni savesni vozači, što stimulativno deluje kao podstrek bezbednosti u saobraćaju. Na ovaj način nižu premiju će plaćati osiguranici koji nisu prouzrokovali štetu, dok oni koji jesu plaćaće veću premiju osiguranja od autoodgovornosti.
Do nedavno su prodaju polisa diktirali tehnički pregledi , podseća Aleksandar Šućin, vozilo je moglo da pređe tehnički pregled, na primer bez obzira na ispravnost kočnica, a štete su padale na teret osiguravajućih kuća. “ U poslednjih nekoliko godina, u tom delu je poprilično sređeno stanje, tako da su vozila, ako ne novija, barem u mnogo boljem tehničkom stanju nego što je to bilo ranije. Smanjene su i zastupničke provizije, tako da ima prostora da polisa bude jeftinija, pa je verovatno i to razlog zbog čega se NBS odlučila na korak da bonus bude povećan”, kaže Šućin.
Za godinu dana treba da počne primena novog zakona na svim tehničkim pregledima, a za još godinu dana se očekuju da se vidi koja će vozila moći da prođu tehničku kontrolu, on kaže da se očekuje značajnije smanjenje voznog parka koji se osigurava odnosno podmlađivanje vozila.
Milan Cerović kaže da se nameće potreba da Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije što pre pokrenu i završe postupak donošenja novog Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. On navodi da: “ U tom zakonu treba definisati ispunjenje svih evropskih standarda u ovoj vrsti osiguranja, tim pre što je najveći broj evropskih zahteva već dostignut”.
Za evropski nivo standarda u oblasti autoodgovornosti potrebno je mnogo izmena koje se ne odnose samo na oblast osiguranja, već na prateće oblasti koje su vezane za bezbednost u saobraćaju i registraciju motornih vozila, smatra Šućin. “Pre svega mislim na strožu kontrolu vozila na tehničkim pregledima, što “novim pravilnikom”dobrim delom dobija na značaju, pojednostavljuje procedure oko registracije vozila, kao i niz mera usmerenih na preventivno delovanje kada je u pitanju bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Kako sistem bonus-malus predstavlja prvi korak u pripremi liberizacije tržišta, trebalo bi da se učesnici u tržištu okrenu novim metodologijama i savremenim tehnologijama praćenja i ocena vozača poput telemetrije, baziranoj na visini premije na bazi korišćenja vozila”, napominje Šućin.
U Srbiji se i dalje vodi bitka oko cene autoosiguranja, visine taksi i cene tehničkog pregleda, u svetu se, kaže Šućin, uveliko raspravlja i najavljuje da će industrija autoosiguranja postati industrija osiguranja profesionalne odgovornosti proizvođača automobila. Pre svega zbog uvođenja novih tehnologija u drumskom saobraćaju i povećanju broja poluautonomnih vozila i težnji ka kompletnoj automatizaciji koja se predviđa oko 2030.godine.
Izvor: Svet osiguranja, Olivera Bojić