Izvor:UOS
Ukoliko motorno vozilo kojim je šteta pričinjena ne poseduje polisu osiguranja, štetu će isplatiti garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije, ali je krajnji platilac celokupne štete vlasnik tog vozila. To može biti materijalna i nematerijalna šteta, u zavisnosti od toga da li je u nezgodi bilo povređenih ili je pričinjena samo materijalna šteta. Ako dogovor sa regresnim dužnikom nije moguć, pokreće se sudski spor koji, po pravilu, ide na štetu počinioca nezgode. Tada se, na osnovni dug, dodaju kamata i sudski troškovi, što znatno podiže ukupnu sumu koju počinilac nezgode treba da vrati Udruženju osiguravača Srbije. Ukupan dug tako može da dostigne nekoliko hiljada, do nekoliko nekoliko desetina hiljada evra. Jedan od najvećih dugova prema Udruženju osiguravača Srbije bio je viši od 100 hiljada evra, posle šestogodišnjeg sudskog procesa, sa svim kamatama i troškovima. Dužnik, koji je pričinio štetu neosiguranim traktorom, bio je primoran da proda kuću i imanje da bi podmirio štetu koju je tom prilikom pričinio. Najbolji način da se izbegnu dugovi u ovolikim iznosima je redovna kupovina polise osiguranja za motorno vozilo, što je i zakonska obaveza vlasnika vozila. Zbog toga, Udruženje osiguravača Srbije daje punu podršku akciji MUP u otkrivanju onih koji čine prekršaj jer upravljaju vozilom nakon isteka roka važenja registracione nalepnice, čime će biti smanjen broj onih koji će sami morati da nadoknade pričinjenu štetu.